Шта замерам себи и свом другу

Тренинг је одржан у периоду од 12 до 17 часова, укључујући паузу за храну и освежење.

Тренингу је присуствовало 30 учесника основних школе, подељених у 2 групе,  а тренери су били психолози Биљана Рашковић- Живковић и Дејан Живковић.

ЦИЉЕВИ РАДИОНИЦЕ

• Упознати учеснике са радионичарским начином рада
• Упознати учеснике са различитим исходима  конфликтних ситуација
• Посветити пажњу вербалним и невербалним порукама у комуникацији
• Упознати учеснике са вербалним порукама које у великој мери утичу на настајање и разрешавање конфликата
• Развити и прихватити одговорност код учесника за властито понашање

  Тренинг је осмишљен по принципима радионичарског рада, са интеракцијом између ученика и тренера.

Након упознавања кроз игру ’’ Приче о именима’’, следио је кратки део са правилима рада и начина на који је рад осмишљен. Потом су учесници у мањим група осмишљавали предству која приказује конфликтну ситуацију а задатак учесника је био да осмисле решење. Све четири групе су дали конструктивне предлоге решења проблема и веома се уживеле у ситуацију. На питање шта да радим кад ме нешто дели од онога што желим, ученици су дали предлоге: преговарање, одлагање, позивање пријатеља да заједно реше проблем, разговор са родитељима или другим одраслим.

Обрађиван је један важан аспект комуникације - вербалне поруке, као узрочника за настајање и разрешавање конфлика. Акценат је стављен на везу између вербалних порука и осећања. Ученици су се присетили које су то поруке одраслих и вршњака утицале да се они осећају љути, тужни, уплашени, срећни. А исто тако којим речима су они допринели да се други тако осећају. На крају су све поруке служили по јачини, и на првом месту, најстрашнијих порука су препознали претње, да нешто не смеју, или да нешто неће добити ( нпр. ’’ Нећес се моћи играти са другарицама, ако...’’, или ’’Бацићу ти рачунар у смеће’’ и сл.).

Овом игром учесници су препознали које речи изазивају која осећања.

Као завршну активност радионице реализовано је вајање осећања, односно пажња је усмерена не невербални акспект комуникације. Кроз ову игру код деце се подстиче емпатија, као и да адекватно реагују у појединим ситуцијама и то тако што ће извињењем реаговати онда када случајно изазову неко непријатно осећање код другога или изразом захвалности онда када неко код њих изазове пријатно осећање.