Млади на клацкалици живота
У уторак 8.12. у Канцеларији за младе града Шапца у оквиру акције „Отворена врата“ организовао је уводно предавање о менталом здрављу младих који чини први део пројекта Млади на клацкалици живота – национална кампања за превенцију аутодеструктивног понашања код младих које реализује Саветовалиште за младе Новосадског хуманитарог центра.
Министарство омладине и спорта Владе Републике Србије је покровитељ овог пројекта који има за циљ да допринесе смањењу ризика од болести зависности и аутодеструктивног понашања код младих. Поред бесплатних услуга саветовања и психотерапије, у оквиру пројекта организоваће се развојно-психолошки тренинзи за младе, радионице и предавања на теме важне за унапређење менталног здравља младих, уличне акције којима се промовише значај менталног здравља и тренинге за представнике организација/институција на тему препознавања и превенције аутодеструктивног понашања код младих.
Клиничко искуство и резултати истраживања у Србији указују на значајно психолошко трпљење популације младих, које се често везује са периодом адолесценције. Млади манифестују одређену, за овај узраст специфичну психопатологију: различите тешкоће адолесцентног процеса сконцентрисане око формирања стабилног и дефинитивног идентитета, депресивна стања (укључујући самоубилаштво) и поремећаје понашања (укључујући злоупотребу психоактивних супстанци, насилно и делинквентно понашање и поремећаје исхране). Трећина средњошколске популације показује знаке психолошког трпљења и менталних проблема. Слични подаци добијени су и у истраживањима студентске популације. Нарочитих проблема у задовољавању својих специфичних потреба имају млади из угрожених група као што су: млади са инвалидитетом, млади без родитељског старања, млади који нису обухваћени школским системом, млади из националних мањина, верских заједница, млади са потребом за посебном подршком и избегла и расељена лица.
МЛАДИ И АУТОДЕСТРУКТИВНОСТ
Више него у било ком развојном периоду, у младалаштву се срећу различити видови аутодеструктивног понашања. Аутодеструкција се код младих најчешће испољава у виду самоповређивања, покушаја самоубиства и извршеног самоубиства, али и других понашања која представљају неку врсту пасивног, повременог или хроничног излагања самоуништењу. Оваква понашања се називају аутосаботерским (одустајање од спорта, напуштање школе, повлачење од вршњака) или ризичним (злоупотреба алкохола и других психоактивних супстанци, брза вожња, небезбедан секс, анорексија и булимија, насилно понашање).
МЛАДИ И САМОУБИСТВО
Експерти из Светске здравствене организације упозоравају о континуираном порасту стопе суицида (број извршених самоубистава на 100.000 становника годишње ) међу младима у последњих неколико деценија. Млади су, поред старих људи, најризичнија узрасна категорија за самоубиство. Самоубиство спада у водећа 3 узрока смрти младих и средње младих (15-35 године) у многим земљама у свету.
Према подацима Републичког завода за статистику, 1990. године је у Србији регистровано 99 самоубистава младих од 15-29 година, да би тај број растао и достигао кулминацију 1997. године (192), са тенденцијом пада до 2005. године (106 случајева). Ипак, у 2006. години регистровано је у овој узрасној групи чак 120 случајева самоубистава.
Стручњаци сматрају да су подаци о броју самоубистава потцењени – неретко се смрт услед суицида води под категоријом несрећног случаја. У популацији младих људи, нарочито су изражени покушаји самоубиства. Док се за општу популацију процењује да су покушаји од 20 до 40 пута чешћи од извршених самоубистава, у популацији младих су покушаји и до 100-150 пута чешћи од остварених суицида!
Сваки покушај суицида, без обзира колико безазлено изгледао, треба озбиљно схватити!
Треба поменути да су размишљања о самоубиству као појави, у склопу размишљања о смислу живота, о животу и смрти, сасвим уобичајена за адолесценте. Када, међутим, адолесцент размишља о самоубиству као једином излазу из тренутних проблема, то је већ разлог за забринутост.
Шта је то што води младу особу у аутодеструкцију? Млади су врло рањиви и често се дешава да на догађај који одраслима изгледа крајње безазлено, они одреагују врло бурно. Млади су нарочито осетљиви на неуспехе, било које врсте, доживљаје раздвајања, остављања или одбацивања, као и конфликте у породици или са вршњацима. То су најчешће провокативне ситуације које у младима могу изазвати унутрашње неспокојство, мешавину непријатних осећања са којима они не знају како да изађу на крај.
ПРЕВЕНЦИЈА
И поред озбиљности проблема, о самоубиству се говори мало. Табу и дубоко укорењене предрасуде које окружују феномен самоубиства, депресију и менталне поремећаје уопште, велике су препреке на које наилазе особе којима су подршка и помоћ потребни. Зато је први корак у превенцији, информисање јавности о чињеницама и заблудама повезаним са овим проблемима, и наглашавање да се депресија, као највише повезана са суицидом, може лечити, а да се самоубиство може спречити!
Два најважнија заштитна фактора који смањују ризик од самоубиства и осталих видова аутодеструктивних понашања код младих су: стварање услова који ће довести до развоја самопоуздања код младих, као и развоја вештина суочавања са емотивним проблемима и
развијање и доступност система друштвене подршке, нарочито у моментима психичке кризе (било да подршка долази од породице, школе, здравствене установе или неке друге специјализоване службе).
Како можете да пружите подршку особи која пати и, можда, размишља о самоубиству?
За почетак, можете да покажете своју бригу за особу и да јој понудите разговор. Дајте јој до знања да није сама.
Ставите се у позицију те особе – то ће вам помоћи да боље разумете кроз шта пролази, а помоћи ће и вама да реагујете на природан начин.
Будите пажљив и непристрасан слушалац. Не критикујте је, не моралишите, не сажаљевајте и немојте да јој говорите шта је најбоље за њу да уради. То може да је затвори и удаљи од даље комуникације.
Важно је да покажете да особу прихватате такву каква јесте.
Не устручавајте се да отворено питате о самоубиству – тиме не можете некоме «усадити ту идеју у главу», а ако заиста размишља о самоубиству, осетиће олакшање што са неким може да подели тешко бреме.
Ако утврдите да особа размишља о самоубиству, прихватите разговор на ту тему са озбиљношћу, без згражавања и коментарисања.
Будите стрпљиви; толеришите тишину. Особи која се бори са суицидалним осећањима понекад је врло тешко да о њима прича, па јој треба дати времена да објасни како се осећа.
Ако сумњате (и ако утврдите) да је особа суицидална, не остављајте је саму. Склоните све предмете којима би могла себе да повреди.
Помозите јој да схвати да су проблеми РЕШИВИ; да неподношљиви унутрашњи доживљај који има неће трајати вечно, а да самоубиство није никакво решење.
